Početna stranica Portala pravosuđa BiH



Osnovni sud u Gradišci

Извјештај о поштивању рокова 2018

03.01.2018.

Број: 072-0-Су-18-000011

Дана: 05.01.2018. године

 

 

 

ВИСОКИ СУДСКИ И ТУЖИЛАЧКИ САВЈЕТ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

С А Р А ЈЕ В О

Одјел за правосудну управу

Краљице Јелене 88

71 000 Сарајево

 

 

ОКРУЖНИ СУД У

БАЊОЈ ЛУЦИ

н/р

предсједнице суда

 

 

 

ПРЕДМЕТ: Извјештај о поштивању оптималних и предвидивих рокова за период од 01.01.2017. год. до 31.12.2017. год., доставља се

 

 

Назив суда: Основни суд у Градишци
Датум: 05.01.2018. год.

 

Анализа показатеља из статистичког извјештаја о поштивању оптималних и предвидивих рокова: 

 

      У Основном суду у Градишци статистички извјештај о поштивању оптималних и предвидивих рокова показује да су у малом проценту прекорачени предвидиви рокови.

      Разлог томе је што је суд у веома доброј мјери остварио резултат на годишњем нивоу којим је превазишао  судијску норму од 100% и што је План рјешавања предмета реализован процентуално изражено 81,23 %, тако да је у малом обиму број предмета прешао предвидиви рок.

Најважнији узрок постојећег прекорачења рокова (оптималних и предвидивих) је недостајући броја судија обзиром на број предмета који дужи сваки судија понаособ. Недостатак судија и презадуженост предметима су директни узроци који за посљедицу имају прекорачење рокова. Треба напоменути и то да се настоји да судије буду равномјерно оптерећене бројем предмета, са посебном пажњом да не дође до застарјелости у кривичним и прекршајним предметима, гдје су, поготово, у прекршајним предметима рокови релативне застаре  за вођење прекршајног поступка кратки. Оно што дјелује као отежавајући фактор у погледу поступања у складу са оптималним односно предвидивим роковима представља ангажовање скоро свих судија на рјешавању извршних предмета а што умањује реалну могућност да судије ажурно поступају у својим основним рефератима. Треба поменути и стање у парничном реферату као један од фактора који отежавају поступање овог суда у складу са оптималним роковима. Крајем 2017. године остало је неријешених 2959 неријешених парничних предмета а што представља 9,67 годишњих судијских норми и то у ситуацији када је током 2017. године остварен резултат од 372 рјешена парнична предмета више у односу на годишњи прилив.  Такође и изузимање стручних сарадника да поступају самостално у одређеним предметима у Републици Српској је онемогућило брже рјешавање предмета, посебно Мал предмета, гдје је њихов допринос био значајан. Потребно је истакнути и то да је главни разлог за велики број неријешених предмета са прекорачењем предивидивих рокова отежано позивање странака због њихове одсутности и недоступности јер је познато да велики број истих живи и пребива у земљама ван граница БиХ. Ова ситуација се посебно истиче на извршним и оставинским предметима гдје је у поступку у једном предмету више насљедника. Код одређеног броја кривичних предмета карактеристично је да и поред издатих наредби је онемогућена доступност оптужених и осуђених, а што је за посљедицу директно има прекорачење предвидивих рокова на које суд није могао утицати.

Од укупно ријешених 5773. предмета у извјештајном периоду 4800 предмета је ријешено у оквиру оптималних и предвидивих рокова или 83,14 % док је од укупно 12488 предмета у раду остало неријешених 1664 са прекорачењем предвидивих рокова или 13,16 %.

 

Анализа расположивих ресурса у суду:

 

Људски ресурси су искориштени максимално, а судије су испуниле судијску норму са процентом већим од 100%.

У Основном суду у Градишци тренутно ради 11 судија и један стручни сарадник, односно 10 судија, и предсједник суда који 50% радног времена ради као судија а 50% времена ради као предсједник суда.

ВСТС БиХ је одобрио ангажовање још једног судије а током 2017. године Министарство правде РС је дало потврду да су обезбијеђена средства за именовање једног судије и једног радника те се чека провођење конкурсне процедуре.

Из статистичког извјештаја о поштовању оптималних и предвидивих рокова видљиво је да је суд у извјештајном периоду имао у раду укупно 12488 предмета а што је нешто више од 1135 предмета по судији а што представља енормно велики број предмета(не раунајући предмете који нису уведени у ЦМС, нпр. СОКОП),.. Међутим ипак примјећујемо позитиван помак у односу на 2016. годину када је суд био оптерећен са 1171 предмет по судији.  

Такође, потребно је имати у виду да овај суд има одјељење у Српцу, тако да се дио времена  губи на путовањима до и у повратку из одјељења када су заказане расправе и претреси што такође утиче на дужину поступања у предметима. Имајући у виду напријед изнесене показатеље, видљиво је да се поштује план рјешавања старих предмета, да је испуњена колективна оријентациона норма, тако да се прекорачење рокова не може довести у везу са пропустима судија, радника суда и организације рада у суду. 

 

Анализа „периода неактивности“ у предметима:

 

У процентуално малом броју предмета који су прешли предвидиви рок могло је доћи до „периода неактивности“, због великог броја предмета за сваког појединог судију. Разлог за „периоде неактивности“ је у већем броју преосталих-неријешених и новопристиглих предмета.

Анализом и прегледом предмета да се закључити да су узроци ,,периода неактивности,, ; на извршном реферату, недостатак података о адреси извршеника, предмети у којима су предмет некретнине велике вриједности на којима је више хипотекарних повјерилаца, безуспјешни пописи покретних ствари као и тражење одлагања извршења на захтјев тражиоца извршења, на оставинском реферату: бројни насљедници, расељеност становништва и недостатак података и адреса странака, неажурност странака у достављању тражене документације као и упућивање странака на парницу, на кривичном реферату; недоступност оптужених за којима су расписане централне и међународне потјернице или упућене међународне замолнице. Бројни су узорци периода некативности у парничном реферату од којих издвајамо одређени број предмета гдје су странке страни држављани за које тужилац не зна адресу те им се због наведених процесних сметњи не може уручити тужба, позив, нити било које друго писмено, проблем непознатих и нетачних адреса тужилачке и тужене стране, смрт странака у току поступка, рјешавање претходних питања у другим поступцима и предметима, чекање сагласности Министарства правде Републике Српске за адвокате са подручја других бивших република СФРЈ за заступање странака страних држављана у овим предметима. Осим напред наведеног у доста предмета у којима је боравиште туженог непознато поступајуће судије су примјеном Закона о парничном поступку туженом постављали привременог заступника те су од тужиоца тражили да достави тачну адресу тужених те су примјеном истог члана након што тужилачка страна предујми потребне трошкове објављивали оглас у најмање једним дневним новинама. Стога је доста времена потрошено на покушај утврђивања адресе недоступних странака, те су се након напред наведених процесних радњи стекли услови за заказивање припремног рочишта и главне расправе али што на крају резултира протеком релативно доста времена и отежаног поступања у оптималних и предвидивим роковима. У појединим предметима у којима је позната адреса странака у иностранству достава позива и других писмена се врши замолбеним путем посредством Министарства правде БиХ што је иначе прилично дуг поступак коресподенције пружања правне помоћи поготово код странака које имају пребивалиште, односно боравиште у прекоморским земљама. У појединим предметима на приједлог странака чека се исход претходног питања (окончање оставинског или кривичног поступка), затим и саме странке својим поступцима и приједлозима утичу на ток поступка тако што незадовољне налазом и мишљењем вјештака захтјевају вјештачење по другом вјештаку, а затим и надвјештачење. Дакле, сви напред наведени фактори значајно утичу на поступање у оптималним и предвидивим роковима у односу на парничне предмете.

 

Приједлог мјера како би се утврђени предвидиви рокови скраћивали и приближавали оптималним роковима:

 

Пошто се не може утицати на динамику прилива предмета, од којих у највећој мјери зависе предвидиви рокови, начин за њихово смањивање је у повећању броја судија као и сходно томе запошљавању осталих радника суда.

Оснивање Основног суда у Српцу би такође допринијело смањењу рокова.

Такође би се носиоцима правосудне функције власти требало од стране Министарства правде РС омогућити да узму озбиљније учешће у изради закона а на што указује садашња ситуација у којој недореченост појединих законских прописа узрокује прекорачење рокова, као што је нпр. Закон о извршном поступку.

Потребно је изнаћи ефикасније начине доставе судских писмена јер достава од стране Пошта Српске често узрокују непотребно прекорачења рокова као посљедица неквалитетне доставе.   

 

 

Остало:

 

 

 

Прилог:

-          Извјештај о поштивању оптималних и предвидивих рокова од 01.01. до 31.12.2017. год., извод из ЦМС

 

 

 

Предсједник суда

 

Вељко Крејић

 

 

 

 

 

Доставити:

-          наслову 2x и

-          а/а.


Vijest je izvorno napisana na jeziku: Српском (ћирилица)

Povratak na vrh