Početna stranica Portala pravosuđa BiH



Osnovni sud u Gradišci

Извјештај о раду суда за 2017. годину

04.02.2018.

БРОЈ: 072-0-Су-18-000063

ДАНА: 18.01.2018. год.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

И З В Ј Е Ш Т А Ј

 

О РАДУ  ОСНОВНОГ СУДА У ГРАДИШЦИ ЗА 2017. ГОДИНУ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

И З В Ј Е Ш Т А Ј

О РАДУ  ОСНОВНОГ СУДА У ГРАДИШЦИ ЗА 2017. ГОДИНУ

 

 

И ОСВРТ НА ОРГАНИЗАЦИЈУ И КАДРОВСКУ  ОСПОСОБЉЕНОСТ СУДА

 

 

Основни суд у Градишци је у 2017. години  организационо и кадровски  у  довољној мјери био оспособљен  за обављање свих послова и задатака из надлежности и дјелокруга рада према надлежностима из Закона о судовима Републике Српске, Годишњем распореду послова и Програму рада за 2017. годину.

 

Према  Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији у раду суда дужност судије је обављало  10 судија и један додатни судија. Предсједник суда је обављао 50% послова судије, а 50%  послова  Предсједника суда. У оквиру организације рада формирана су Одјељења за  сваку област  послова по рефератима и то: кривично, грађанско, прекршајно и одјељење за малољетнике.

У суду су поред судија систематизована слиједеће радна мјеста:

секретар суда, број извршилаца 1,

стручни сарадник,  број извршилаца 1,

уписничар-архивар, број извршилаца 4,

радник у пријемној канцеларији, број извршилаца 3,

рачуновођа, број извршилаца 2,

судски извршилац, број извршилаца 2,

референт за извршење прекршајних санкција, број извршилаца 1,

дактилограф-записничар, број извршилаца 12,

телефониста-портир, број извршилаца 1,

возач-курир, број извршилаца 1,

радник на пословима кувара и одржавања чистоће, број извршилаца 2,

ИКТ службеник, број извршилаца 1.

            По потреби и у складу са финансијским могућностима суд је ангажовао на појединим радним мјестима и раднике запослене на одређео вријеме из разлога замјене радника који су привремено спријечени за рад као и из разлога повећаног обима послова. Административна подршка раду суда и судијама је у најмању руку била обезбијеђена у складу са Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Основном суду у Градишци.

У извјештајном периоду је један судски извршитељ из оправданих здравствених разлога обављао друге административне послове у суду али је ангажовано пет судских извршитеља волонтера ради остварења боље ажурности на извршном реферату. Један од наведених извршитеља је 07.07.2017. год. прекинуо приправнички стаж тако да је суд у преосталом периоду радио са 4 судска извршитеља волонтера.  

Такође у суду приправнички стаж у својсту судијског приправника-волонтера обавља укупно 5 приправника.

            Током извјештејног периода није било непланираних одсуства судија осим едукација и коришћења права на годишњи одмор. Евидентиран је само један случај да је судија користио боловање и то у трајању од само 4 дана.

            Материјални статус суда је на ниском нивоу а што је најизраженије у дијелу стања матичне зграде суда, возног парка и плаћања добављача.

Када је ријеч о згради судска управа је предузела све у сарадњи са Министарством правде Републике Српске и ВСТС БиХ да се изврши реконструкција и доградња анекса матичне зграде суда. У сарадњи са наведеним институцијама судска управа је радила на обезбијеђењу средстава за реконструкцију суда из средстава донација.

Средства за реконструкцију су обезбијеђена од стране владе Краљевине Шведске и оперативна још од октобра 2016. године. Обавеза суда била је да до краја маја 2017. године обезбиједи грађевинску дозволу након чега би Евроспка комисија расписала тендер и извршила избор извођача радова.

До данас је суд у сарадњи са наведеним органима прибавио цјелокупну пројектну документацију за реконструкцију.

Да би суд испословао грађевинску дозволу неопходно је било да формира и комплетира грађевинску парцелу. Да би то могао извести неопходно је било да са општином Градишка ријеши имовинско-правне односе јер у грађевинску парцелу по пројекту је стање на терену такво да улази одређен број квадратних метара земљишта у власништву општине.

Са друге стране општина Градишка такође користи одређену квадратуру земљишта у власништву суда. Значи као једино логично и могуће рјешење намеће се размјена непокретности. Управо ради размјене суд је код РУГИП ПЈ Градишка уз подршку општине Градишка провео препарцелацију парцела у власништву суда и општине Градишка како би створио претпоставке за замјену непокретности и рјешавање имовинско-правних односа.

Када је проведена препарцелација суд се обратио општини Градишка са приједлогом за замјену непокретности у складу са ранијим договором и писменим документима општине. Предметном размјеном суд би општини Градишка без накнаде дао дупло више земљишта које узгред не може оградити и користити изван сврхе јавног простора али би тиме коначно формирао грађевинску парцелу.

По подношењу захтјева за замјену непокретности општина Градишка наступа са приједлогом да се суд измјести на другу локацију а општина би обезбиједила земљиште и грађевинску дозволу као и предуслове за комуналну инфраструктуру. При томе општина не нуди додатна средства него сматра да се то све може извести из обезбијеђених 1.200 000,00 КМ од Европске комисије. Из наведеног разлога општина, односно Скупштина општине доноси двије Одлуке и то:

1.      којом се Основном суду у Градишци додијељује неизграђено грађевинско земљиште – нова локација

2.      којом се одобрава размјена непокретности између суда и општине – постојећа локација

            О горе наведеном је посредством помоћника министра упознато Министарство правде РС које је било на директној комуникацији са начелником општине и предсједником суда. Заправо договор је да се са Европском комисијом покуша испословати да одобри да се обезбијеђена средства искористе за изградњу зграде на другој локацији, тј. мимо већ постојећег и од ЕК одобреног пројекта. У томе смислу општина Градишка се обавезала да плати израду новог идејног пројекта за нову локацију. Нови пројекат је израђен.

Од Европске комисије је стигао допис суду и Министарству да се средства не могу трошити мимо већ одобреног пројекта који подразумјева постојећу локацију и да се грађевинска дозвола мора обезбиједити до 31. маја 2017. год. у противном средства ће се утрошити на другој страни.

            Обзиром на наведено суд се обратио општини са приједлогом за замјену непокретности како би се извршила Одлука СО Градишка и како би се уредили имовинско-правни односи у сврху добијања грађевинске дозволе. Уз приједлог суд је општини доставио Уговор израђен од стране суда са мишљењем и сагласношћу Правобранилаштва РС на садржај уговора.

            Међутим начелник општине до данас није потписао уговор, односно суду није вратио потписани уговор. У томе смислу је и одржан састанак између предсједника суда, начелника општине и Министарства правде РС гдје се начелник општине изјаснио да одбија да потпише уговор о замјени непокретности. Као формални разлог наводи се то да суд није правно лице, нема страначку способност и да је то разлог зашто се одбија потписати уговор већ да Одлука о замјени непокретности мора да буде потписана са Министарством правде РС. То све изузетно копликује ситуацију јер се парцеле које требају бити предмет замјене у РУГИП РС, ПЈ Градишка воде на Основни суд у Градишци а не на Министарство правде РС. Тако потписан уговор није могуће провести уз напомену да препарцелацију и замјену непокретности није иницирало Мин. правде већ суд и да је Правобранилаштво РС дало сагаласност на саџрај уговора у којем је Основни суд у Градишци уговорна страна.  

 

            С друге стране суд је општини поднио захтјев за издавање грађевинске дозволе дана 30.05.2017. са документацијом којом располаже.

            Од општине Градишка суд је дана 09.06.2017. год. добио одговор у којем се наводи да је захтјев суда непотпун и да суд треба да достави доказ о рјешеним имовинско-правним односима, доказ о формирању грађевинске парцеле у складу са локацијским условима, рјешење о противпожарној сагласности. Такође суд је поучен да не може имати својство странке у овом поступку већ је то Република Српска путем Министарства правде РС те је суд позван да у року од 15 дана исправи недостатке и допуни захтјев јер ће у скалду са одредбама ЗОУП бити одбачен.

О допису општине Градишка је упознато и Министарство правде РС. 

            На основу наведеног закључује се да општина односно начелник општине одбија да потпише уговор о замјени непокретности ради чега нису испуњени услови за добијање грађевинске дозволе односно услови за добијање обезбијеђених средстава донације у износу од 1.200 000,00 КМ.

            За судску управу је ријеч о несхватљивом понашању носиоца власти локалне самоуправе који по цијену штете за општину Градишка, становнике општине и Републике Српске одбија сарадњу са судом и Министарством правде РС да се добију средства донације у озносу од 1.200 000,000 КМ и да се у цјелости реконструише зграда суда без било каквих оптерећења за Буџет РС и општине Градишка. Услијед горе описаног стање зграде суда је лоше.

Када је ријеч о возном парку током 2017. године суд је располагао са 3 аутомобила и то:

Југо, годиште прозиводње 1989.,

Голф ИИ, годиште производње 1986. и

Хјундаи Акцент годиште производње 2007.

Крајем 2017. године Југо је отписан и дат на отпад. Голф је веома често у квару јер су му многи дијелови дотрајали тако када се год отклони један појави се други квар.

Хјундаи је аутомобил који је у функцији али који има проблем са сервом управљача а чија је оправка исувише скупа, чак и до 3.000 КМ. У односу на укупну вриједност аутомобила оправка серва није исплатива. Такође се повремено јављају проблеми са довођењем мотора у погон из сасвим необјашњивих разлога и у непредвидивим интервалима.

Услијед описаног стања у овом дијелу запослени у суду су принуђени да често користе властите аутомобиле за службене сврхе а што у другу руку узрокује веће ставке трошкова које подразумјевају накнаде за таква службена путовања, а што је све прописано подзаконским актима.

Средстава за набавку нових аутомобила нема и ставка набавка основних средстава је већ постала традиционално ниска.

            Материјални статус суда је лош и у финансијском дијелу. Суд јавне набавке проводи транспарентно и у складу са законом али су евидентни проблеми са плаћањем обавеза добављачима. Финансијско пословање суда се обавља посредством трезора тако да суд не може ничим значајно утицати на ажурност у плаћању обавеза добављачима, иако се креће у оквирима буџетом предвиђених и одобрених средстава. Услијед таквог стања добављачи одбијају да испоручују робу или врше услуге све док се не изврши плаћање дуговања у цјелости или барем дјелимично иако имају потписане уговоре о јавној набавци са судом. Такође, већ су евидентне ситуације да услијед описаног стања добављачи одбијају да се пријаве на јавни позив за достављање понуда-конкурентски захтјев. Обзиром на наведено али и на на уставну и законску функцију коју суд обавља, судска управа је принуђена да прибјегава импровизованим рјешењима како би обезбиједила материјалне услове за пословање суда али и да избјегне тужбе за накнаду штете због неоснованог раскида уговора о јавној набавци са добављачима.

 

 

ИИ ОСТВАРЕЊЕ НОРМЕ У ИЗВЈЕШТАЈНОМ РАЗДОБЉУ

 

Остварена колективна норма у извјештајном периоду је износила 118,95%. У односу  на 2016 годину  колективна норма Суда је мања за 17,8 %. Све судије су оствариле појединачну норму на рјешавању предмета преко 100%.

 

Табеларни преглед остварене норме судија Основног суда у Градишци за 2017 годину:

 

Судија

Остварена прописана годишња оријентацијска норма

Укупна остварена оријентацијска норма

Крејић Вељко, предсједник суда

155,80%

155,80%

Касагић Предраг

100,62%

100,62%

Малетић Бранимир

114,82%

116,62%

Ђукић Десанка

127,72%

127,72%

Степановић Сњежана

128,82%

128,82%

Ђорђевић Ирена

102,77%

102,77%

Кукић Лела

131,59%

131,59%

Бегановић Харис

107,28%

107,28%

Сембер Брана

102,10%

102,10%

Скакић Драгана

127,56%

127,56%

Граховац Предраг

107,61%

107,61%

 

 

ИИИ  ОСТВАРЕНИ КВАЛИТЕТ У РАДУ СУДА

 

 

У извјештајном периоду укупно је донијето 8408 одлука на које  се може уложити  правни лијек, донешено је 672 ожалбене одлуке од чега је укупно потврђено 424 одлуке, преиначено 110 одлука, укинуто 135 одлука,  дјелимично је укинуто 3 одлуке, преиначено  по правном лијеку након одржаног претреса или главне расправе 0 одлука, 6 изјављених правних лијекова је одбачено, из  чега  произилази укупан квалитет суда од 84,36 %.

У односу на 2016. годину дошло је до умањењеа квалитета рада суда за 0,97 % обзиром да је квалитет рада суда током 2016. године износио 85,33 %.

 

Подаци о оствареном квалитету за сваког судију  за   2017 годину:

 

Судија

Потврђено

Преиначено

Преиначена након расправе или претреса

Укинуто

Одбачено

Дјел. укинуто

Крејић Вељко

3

1

0

0

0

0

Касагић Предраг

46

18

0

17

0

0

Малетић Бранимир

22

17

0

20

3

0

Ђукић Десанка

34

8

0

16

0

0

Степановић Сњежана

69

22

0

15

1

2

Ђорђевић Ирена

45

25

0

25

0

1

Кукић Лела

32

2

0

4

0

0

Сембер Брана

53

3

0

6

0

0

Скакић Драгана

41

2

0

9

1

0

Граховац Предраг

26

7

0

10

1

0

Бегановић Харис

27

2

0

3

0

0

Малешевић Биљана стручни сарадник

17

1

0

7

0

0

Хусеинбашић Муневера

9

2

0

2

0

0

Шљиво Сафет

0

0

0

1

0

0

 

 

 

            Приликом анализе квалитета рада суда по судијама како је истакнуто у горњој табели треба имати у виду чињеницу да је судија Муневера Хусеинбашић дана 01.10.2015. год. напустила мјесто судије у Основном суду у Градишци јер је именована за судију у Основом суду у Бањој Луци али другостепене одлуке поводом ожалбених одлука судије Муневере Хусеинбашић и даље стижу у овај суд и утичу на квалитет рада овог суда као и на оцјену именоване обзиром да иста и даље обавља судијску функцију. Такође суштина горњих навода се односи и на бившег судију овог суда Шљиву Сафета који је током 2013. године напустио овај суд јер је изабран за предсједника Основног суда у Мркоњић Граду.   

 

 

 

 

 

 

ИВ ОСТВАРЕНИ  РЕЗУЛАТАТИ    У ИЗВЈЕШТАЈНОМ РАЗДОБЉУ У ПОГЛЕДУ  БРОЈА РИЈЕШЕНИХ И  НЕРИЈЕШЕНИХ ПРЕДМЕТА

 

     л. Кривични реферат

 

            У извјештајном периоду на дан 01.01.2017. год. било је укупно 434 неријешена кривична предмета, прилив је био укупно 930 а укупно је ријешено 934 предмета. Примјећујемо укупно умањење броја неријешених предмета на кривичном реферату за 4 предмета од чега највећи удио носи ознаку Икс, Кпс и што је најзначајније Км.

Током 2016. године прилив је износио укупно 990 кривичних предмета а рјешено је укупно 970 предмета.

Закључујемо да је током извјештајног периода у односу на 2016. годину прилив био мањи за 60 предмета или 3,12 % а да је остварени резултат током 2017. године за 49 предмета мањи у односу на 2016. годину односно за 3,71 %.

            У односу на К предмете кривичног рефрата примјећујемо благо умањење. До већег умањења броја неријешених предмета кривичног реферата није дошло из објективних разлога, углавном, због недоступности оптуженог и непостојања процесних претпоставки за провођење главог претреса и осталих процесних радњи у складу са ЗКП.

Такође истичемо чињеницу да су судије кривичног реферата биле оптерећене великим бројем извршних предмета које су били дужни рјешити у оквиру Плана рјешавања предмета за 2017. годину. Троје судија кривичног реферата су били задужени са укупно 332 извршна предмета које су требали рјешити током 2017. године од чега је рјешено укупно 215 или 64,75 %.  

            Све судије кривичног реферата су остварили норму преко 100 %.

            У односу на предмете кривичног реферата можемо констатовати да је број неријешених предмета основног кривичног реферата ознаке К сасвим прихватљив јер се ради о броју који је мањи од годишње норме једног судије. Када је ријеч о предметима ознаке Икс и Кпс стање је још повољније јер је њихова бројност вишеструко мања од једногодишње норме судије. Такође примјећујемо да је највећи број неријешених предмета кривичног реферата инициран током 2017. године што указује на поступање у складу са хронолошким редом.

    

 

      2. Парнични реферат

 

            У извјештајном периоду на дан 01.01.2017. год. (не рачунајући комуналне парничне предмете) било је укупно 1467 неријешених парничних предмета, укупни годишњи прилив износи 958 а рјешено је 1066 предмета на основу чега можемо примјетити умањење броја неријешених парничних предмета за 108 предмета односно за 10,13 %. Овим је у парничном реферату одржан добар тренд рјешавања предмета из 2016. године када је запримљено 1103 а рјешено укупно 1276 парничних предмета и остварено умањење за 13,55 %.

 

            Када је ријеч о парничном реферату посебно се анализирају комунални предмети ознаке Мал-ком. У томе смислу у извјештајном периоду на дан 01.01.2017. год. било је укупно 1864 неријешених комуналних парничних предмета, укупни годишњи прилив износи 605 а рјешено је 869 предмета чиме је остварено умањење од 264 Мал-ком предмета.

Посматрајући ово стање у порођењу са 2016. годином када је запримљено 1664 предмета и када је рјешен 991 Мал-ком предмет примјећујемо побољшање стања у погледу броја неријешених предмета јер је за разлику од 2016. године у 2017. години остварено умањење за 264 Мал-ком предмета.

Све судије парничног реферата су остварили норму преко 100 %.  

     

 

 

 

 

        2 а/ Предмети привредних  спорова

 

            У извјештајном периоду на дан 01.01.2017. год. било је укупно 13 неријешених привредних спорова, укупни годишњи прилив износи 8 а рјешено је 21 предмет на основу чега је остварено апсолутно умањење броја неријешених привредних спорова на број 0.

            Када је ријеч о привредним споровима истичемо да се предмети привредног реферата могу појављивити из разлога погрешног завођења од стране судске администрације. Сви предмети привредног реферата су уступљени у рад надлежном суду и истих више нема у евиденцијама протока предмета.

 

 

         2 б/ Извршни реферат

 

            У извјештајном периоду на дан 01.01.2017. год. (не рачунајући комуналне извршне предмете) било је укупно 2021 неријешен извршни предмет, укупни годишњи прилив износи 1186 а рјешено је 1326 предмета на основу чега можемо примјетити да је остварен добар резултат у виду умањења за 140 предмета односно 10,55 %

Посматрајући ово стање у порођењу са 2016. годином када је запримљено 1372 а рјешено 1367 извршних предмета примјећујемо мањи прилив у 2017. год. у односу на 2016. год. Међутим степен реализације током 2017. год. је приближан реализацији у 2016. год. што је на крају резултирало умањењем од 140 неријешна извршна предмета.   

 

            Када је ријеч о извршном реферату посебно се анализирају комунални предмети ознаке И-ком и Ип-ком. У томе смислу у извјештајном периоду на дан 01.01.2017. год. било је укупно 3595 неријешених комуналних извршних предмета, укупни годишњи прилив износи 1356 а рјешено је 1674 што је резултирало умањењем за 318 извршних комуналних предмета односно 18,99 % у односу на прилив.

Посматрајући ово стање у порођењу са 2016. годином када је примљено 1957 и када је рјешено 1117 предмета примјећујемо значајно побољшање стања у погледу броја неријешених предмета. Истина је да је током 2016. године прилив комуналних извршних предмета био већи за 30,71 % али је зато резултат током 2017 године за 17,62 % већи у односу на 2016. годину.

О проблему нерјешивог прилива комуналних предмета на нивоу цјелокупног правосуђа у БиХ је све речено и опште је позната чињеница да судови нису пројектовани да се могу ухватити у коштац са пословима инкасанта комуналних предузећа или са вођењем и одржавањем социјалне политике. То је функција извршне власти. 

 

            Такође у оквиру извршног реферата се води посебна евиденција о извршним предметима наплате ртв таксе из СОКОП. У томе смислу у извјештајном периоду на дан 01.01.2017. год. било је укупно 15105 неријешених ртв извршних предмета укупни годишњи прилив износи 220 а рјешено је 578 извршних ртв предмета. Током извјештајног периода је рјешен годишњи прилив и повећана ажурност на реферату за 358 рјешена предмета односно 61,93 % у односу на прилив.

Посматрајући ово стање у поређењу са 2016. годином када је запримљено 121 извршна ртв предмета и када је рјешено 2820 извршних предмета примјећујемо да је и током 2017. године настављен тренд ажурности на реферату иако не у тако великом обиму као 2016. године. Међутим резултат из 2016. године је тешко остварити јер је током 2017. године суд ставио акцент на сламање заостатка у типичном извршном реферату који се иницира на основу извршне исправе.

 

            Када је ријеч о извршном реферату потребно је истаћи да је суд радио у нарочито отежаним условима због блокирања рачуна Банке Српске на чијим рачунима је Министарство финансија Репбулике Српске отворило жиро рачун који је служио у сврхе судског депозита овог суда. Предујмови у многим извршним поступцима су тиме просто нестали и то стање траје од краја 2015. године до данас. Описана ситуација са судским депозитом је погодила цјелокупно пословање суда и рад свих реферата али се најдубље одразила на ажурност извршног реферата.

Поред наведеног битно је истаћи да је извршни реферат најтежи за остварење норме и самим тиме за ажурност реферата. Специфичност овог реферата се огледа у томе што је неопходно предузети велики број радњи у циљу провођења рјешења о извршењу а крајњи резултат је веома упитан и самим тиме намирење тражиоца извршења. Најмањи је број извршних предмета у којима се предлаже извршење заплијеном новачних средстава на текућем рачуну извршеника и преношењем заплијењених средстава на рачун тражиоца извршења. Чак и у таквим случјевима се најчешће врши уплата са рачуна извршеника на рачун тражиоца извршења у ратама а што све траје годинама.

Најчешће се тражи извршење пописом, пљенидбом и продајом покретних ствари извршеника а што веома често резултира тиме да се утврди да извршеник нема ствари које могу бити предмет продаје, или се уложи приговор трећег лица, или нема заинтересованих лица за куповину заплијењених ствари те се од извршеника тражи да промјени средство и предмет извршења. То су само неки од разлога који најчешће утичу на дуготрајност извршних поступака пред овим судом и самим тиме на степен ажурности реферата.     

 

 

  2.ц) Ванпарнични реферат

 

            У извјештајном периоду на дан 01.01.2017. год. било је укупно 1088 неријешених ванпарничних предмета, укупни годишњи прилив износи 1519 а рјешено је 1451 предмета на основу чега можемо примјетити да је број нерјешених извршних предмета увећан за 68 предмета, односно 4,47 % у односу на прилив.

Посматрајући ово стање у поређењу са 2016. годином када је запримљено 1461 а рјешено 1435 ванпарнични предмет примјећујемо да је током 2017. године прилив већи за 3,81 % у односу на 2016. годину али је током 2017. године и резултат бољи за 1,11 %. Генерално можемо закључити да је остварен резултат током 2017. године приближан резултату из 2016. године али је прилив предмета током 2017. године већи што је узроковало повећање броја неријешених ванпарничних предмета крајем 2017. године.

Посматрајући структуру предмета у ванпарничном реферату уочено је да постоји одређен број старих предмета у О реферату из 2016. године. Ријеч је о броју предмета који представља отприлике четворомјесечну норму и очекујемо да ће ти предмети бити рјешени током 2018. године. Оставински предмети из 2017. године се у складу са законом повјеравају на рјешавање нотарима као судским повјереницима и ту овај суд не може утицати на ажурност и бројност предмета у оставинском реферату. Стање са В рефератом је одлично јер је остало само 149 неријешених предмета ознаке В-В што је мање од четверомјесечне норме судије. Најнеажурнији дио ванпарничног реферата се односи на оставинске предмете. Суд од 01.02.2017. год. све оставинске предмете уступа на поступање нотарима као судским повјереницима те нема механизме да битно утиче на бројност неријешених оставинских предмета и стање ажурности у томе дијелу. Иако бројност неријешених ванпарничних предмета не представља проблем по питању ажурности суда сматрамо упутним истаћи да многи проблеми који оптерећују суд у дијелу парничног реферата тако погађају и ванпарнични реферат јер је на крају крајева ријеч о цивилној области судовања.

 

 

3.      Прекршајни реферат

 

            У извјештајном периоду на дан 01.01.2017. год. било је укупно 3130 неријешених прекршајних предмета, укупни годишњи прилив износи 1907 а рјешено је 1940 предмета на основу чега можемо примјетити да је рјешен годишњи прилив и увећана ажурност прекршајног одјељења за 33 предмета.

Посматрајући ово стање у порођењу са 2016. годином када је запримљено 1077 а рјешено 1435 прекршајних предмета примјећујемо пораст тренда повећања ажурности прекршајног одјељења. Прилив предмета током 2017. године је 77 % већи него што је био прилив у 2016., години. Такође број рјешених предмета током 207. године је за 35,19 % већи него у 2016. години. Подаци потврђују да је током 2017. године овај суд у прекршајном реферату остварио веома добар резултат.

            У односу на предмете прекршајног реферата можемо констатовати да је број неријешених предмета основног прекршајног реферата ознаке Пр сасвим прихватљив јер се ради о броју који је око 10 % већи од годишње норме једног судије. И други реферати су у оквиру прекршајног реферата прихватљиви. Једино што је неповољно за овај суд у погледу прекршајног реферата је број неријешених Ипс предмета односно предмети извршења прекршајних санкција. Узрок таквом стању у Ипс реферату је слаба платежна способност као и промјена адресе окривљеног, односно осуђеног. Није постојала могућност претварања новчане казне у казну затвора као што је прописано у кривичној области ради чега су осуђена лица веома често умишљајно одбијала плаћати прекршајне казне јер због тога нису трпила негативне посљедице осим оних које су предвиђене примјеном одредби које регулиши функционисање РОФ у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и Министарством финансија Републике Српске. Битно је напоменути да је судијама прекршајног реферата додијељен одређен број извршних предмета у сврху сређивања стања у извршном реферату што је опет утицало и на смањену могућност судија прекршајног реферата да број неријешених прекршајних предмета још више умање. Такође примјећујемо да је највећи број неријешених предмета прекршајног реферата инициран током 2017. године што указује на поступање суда у складу са хронолошким редом.

 

 

4.      Укупан резултат по свим рефератима

 

            У извјештајном периоду у 2017.  години запримљено је укупно 8688  предмета, ријешено је 9859  предмета и остало неријешено 27558  предмета чиме је повећана ажурност суда за 1171 предмет односно 4,07 %. Током 2016. године прилив је износио 10471  предмета, ријешено је  12099 предмета  а остало укупно неријешено  28730. Произилази да је и у 2017. години настављен тренд укупног смањења броја неријешених предмета и повећања степена укупне ажурности суда. Такође истичемо да је у структури резултата који је остварен током 2016. год. најзаступљенији резултат у рјешавању сокоп реферата. Ово је битно запазити јер се онда може закључити да су резултати који су остварени током 2016. и током 2017. године приближних вриједности. 

 

 

В  ОСТВАРЕНИ РЕЗУЛТАТИ  У РАДУ НА СТАРИМ ПРЕДМЕТИМА

 

            Планом рјешавања предмета за период 01.01. – 31.12.2017 године  предвиђено је рјешавање 3324 предмета. Предвиђено је рјешавање 1438 предмета на извршном реферату, 750  предмета на парничном реферату, 502 предмета на ванпарничном реферату, 242 предмета  у кривичном реферату, 383 предмета у прекршајном реферату и 9 предмета у привредном реферату.

 

Укупно у плану је било 1537 предмета старости преко двије године.

У извршном реферату рјешено је укупно 1029  предмета или 71,56 %, у парничном реферату укупно 621 предмета или 82,80 %, у ванпарничном реферату укупно 467 предмета или 93,03 %, у кривичном реферату укупно191 предмет  или 78,93 %, у прекршајном реферату укупно 383 предмета или 100 % и у привредном реферату укупно 9 предмета или 100,00 %.

Укупно на нивоу суда рјешено је 2700 предмета из Плана или 81,23 %.  

 

Постигнут  је значајан резултат у рјешавању старих предмета иницираних 2000. године или ранијих година,  као најстаријих предмета. Од укупног броја од  8  предмета ријешено је свих 8  предмета или 100,00 %.

 

Према одредбама Упутства за израду Плана рјешавања предмета прописано је минимално 70% мјесечне односно годишње норме  судије на реферату на којем ради. На рјешавању старих предмета ангажовано је свих 10 судија, стручни сарадник и предсједник суда који су  рјешавали  предмете из кривичног, извршног, парничног, ванпарничног и прекршајног реферата који су им додијељени у рад.

 

Старосна структура укупног броја неријешених старих предмета на почетку извјештајног периода,

Реферат

Старији од 1. године

Старији од 2. године

Старији од 3. године

Старији од 4. године

Старији од 5. година и више

Извршни

17429

16081

15084

13686

12772

Кривични

138

103

88

82

23

Парнични

1270

513

275

173

111

Прекршајни

1742

1196

684

300

3

Привредни

9

5

1

1

1

Ванапрнични

226

57

22

12

12

 

Старосна структура укупног броја ријешених старих предмета у току извјештајног периода 

Реферат

Старији од 1. године

Старији од 2. године

Старији од 3. године

Старији од 4. године

Старији од 5. година и више

Извршни

1225

654

264

113

73

Кривични

90

45

21

10

9

Парнични

700

233

106

59

29

Прекршајни

592

363

218

153

3

Привредни

9

5

1

1

1

Ванапрнични

193

158

150

144

4

 

Старосна структура неријешених старих предмета на почетку извјештајног периода по години иницирања,

Реферат

Иницирани током 2015. год.

Иницирани током 2014. год.

Иницирани током 2013. год.

Иницирани током 2012. год.

Иницирани током 2011. год. и раније

Укупно

Извршни

1348

997

1398

914

12778

17435

Кривични

59

35

15

6

22

137

Парнични

757

238

102

62

111

1270

Прекршајни

546

512

384

297

3

1742

Привредни

4

4

0

0

1

9

Ванапрнични

169

35

10

8

4

226

Укупно

2883

1821

1909

1287

12919

20819

 

 

Старосна структура ријешених старих предмета у току извјештајног периода по години иницирања 

Реферат

Иницирани током 2015. год.

Иницирани током 2014. год.

Иницирани током 2013. год.

Иницирани током 2012. год.

Иницирани током 2011. год. и раније

Укупно

Извршни

571

390

151

40

73

1225

Кривични

45

24

11

3

7

90

Парнични

467

127

47

30

29

700

Прекршајни

229

145

65

150

3

592

Привредни

4

4

0

0

1

9

Ванапрнични

140

35

8

6

4

193

Укупно

1456

725

282

229

117

2809

 

 

ВИИ  ТРАЈАЊЕ ПОСТУПКА

 

            Просјечно трајање поступка на рефератима износи  431  дан што је напредак у односу на 2016. годину када је просјечно трјање предмета било 451 дан. Смањено је  трајање поступка у извршном реферату са 621 дан током 2016. године на 296 дана у 2017. год. У парничном реферату је у односу на 2016. годину смањено просјечно трајање предмета са 435 на 368 дана. У прекршајном реферату забиљежено је одлично смањење трајања предмета у односу на 2016. годину са 504 на 194 дана. Просјечно трајање поступка на ванпарничном реферату је 145 дана што је мање него у 2016. години када је поступак просјечно трајао 274 дана. На кривичном реферату је забиљежено повећање просјечног трајања поступка током 2017. год. јер траје 213 дана у односу на 2016 год. када је поступак просјечно трајао 183 дана.

У парничном реферату је евидентирано просјечно трајање предмета преко преко једне године јер је на дужину трајања поступка утицала немогућност остварења  процесних претпоставки за  одржавање главних расправа због миграције  странака, сложеност вјештачења и други процесни разлози који су горе наведени у глави ИВ извјештаја.

Такође су у глави ИВ извјештаја наведени и разлози који су утицали на повећање просјечног трајања кривичног поступка током извјештајног периода.

 

 

 

 

 

ВИИИ  ЗАСТАРЈЕЛОСТ ПРЕДМЕТА

 

            У извјештајном периоду је наступила апсолутна застарјелост у 12 кривичних предмета и то 4 предмета су била у К фази, 4 предмета су у Кв фази, 3 предмета су била у Икс фази и 1 предмет у Кпс фази. Судије Оснвног суда у Градишци су максимално ангажовани да се  рјешавају предмети из кривичног  и прекршајног реферата, посебно из најстаријих година, да се издају потјернице и наредбе за довођење  оптужених или окривљених особа, као и друге мјере и радње  да се  предмети у наведеним рефератима окончају прије наступања застарјелости, међутим застаре су наступиле из објективних разлога на које судије нису могли утицати. У 10 предмета застара је наступила услијед недоступности оптуженог или других процесних разлога док је у 2 предмета апсолутна застара наступила услијед осталих разлога. Случајева релативне застаре није било.

 

 

ИX ЗАКЉУЧНА ЗАПАЖАЊА У РАДУ СУДА

 

            У извјештајном периоду  на основу статистичких података и информација у статистичком извјештају закључујемо да је у извјештајном периоду остварен веома добар резултат јер је смањен број неријешених предмета за 813 а број предмета ртв таксе је умањен за 358 предмета. Током извјештајног периода суд је срушио заостатак за укупно 1171 предмет. 

То представља нумерички осврт на резултате суда који се огледају и у остварној норми од преко 100 % од стране сваког судије и реализацији Плана рјешавања предмета за 2017. годину од 81,23 %. 

            Запажени разултати су  остварени у кривичном реферату гдје је прилив нових предмета ријешен, парничном реферату гдје је значајно повећана ажурност суда рачунајући и комуналне предмете, извршном реферату гдје је ријешен велики број предмета и значајно умањен заостатак. На извршном реферату су предузете мјере да се у потпуности синхронизује непосредан рад од стране судија и судских извршитеља уз стално праћење спроведених извршних радњи и довођење тих предмета у фазу завршетка. Остају евидентни проблеми у прекршајном реферату у Ипс фази у којој је дошло до повећања  броја заосталих предмета. Међутим, тада важећи законски прописи и остали разлози који су описани у глави ИВ извјештаја су утицали на објективну немогућност суда да број Ипс предмета смањи. Можемо констатовати да су сви Ипс предмети у раду.

            Анализирајући резултате остварења броја  завршених извршних предмета  који се воде по СОКОП-у току 2017 године је остварен добар резултат који се огледа у смањењу заостатка.

 

 

       X МЈЕРЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ СТАЊА У СУДУ

 

            Сталном анализом праћења свих реферата уочени су одређени недостаци у раду за које је неопходно у наредном периоду у 2018.  години предузети одређене мјере да би се одржао   и чак побољшао квантитет и квалитет у раду у односу на 2017. годину.

 

Планиране мјере за побољшање рада су слиједеће:

-          побољшати услове рада  за све запослене у суду у сарадњи са Министарством правде Републике Српске и ВСТС БиХ на изналажењу средстава за доградњу и адаптацији судске зграде, изградњом  другог улаза са адекватним просторијама за пријемну канцеларију, смјештај за судску полицију и радно особље Суда  који обавља послове пријема и усмјеравања  странака у судским поступцима и адекватно уређење судница  уз набавку додатне опреме,

-          повећати безбједност судија, радног особља и зграде суда кроз додатно повећање броја судских полицајаца у сарадњи са Министарством правде РС и Врховним судом РС, ради обезбјеђења зграде у току и ван радног времена,

-          побољшати у првом реду квалитет у раду судија, квантитет у реализацији Плана рјешавања предмета за 2018. годину и  обезбједити већу одговорност за обављање послова  свих извршилаца запослених  у суду,

-          стално пратити и смањити број застарјелих предмета у кривичном и прекршајном реферату и те реферате учинити потпуно ефикасним са смањењем дужине трајања поступака,

-          Константно одржавати мјесечно сједнице свих судија, сједнице свих судских одјељења, уочавати текуће проблеме и брзо и ефикасно  рјешавати исте,

-          стриктно поступати по плану рјешавања старих предмета, мјесечно одржавати сједнице о овом питању а обавеза је Предсједника суда  да седмично  дјелује у раду са појединим судијама давајући смјернице за  ефикаснији рад на старим незавршеним предметима,

-          смањити  неажурност суда и довести ажурност  у далеко већи степен, стриктно поштујући утврђене законске рокове по свим врстама предмета  и реферата,

-          кадровски ојачати суд  са једним судијом и судијским асистентом,

-          у потпуности завршити реорганизацију Одјељења суда у Српцу са потпуним оспособљавањем и стављањем у већу функцију Одјељења суда у Српцу, на који начин ће се растеретити рад суда у сједишту, распоредом једног судије у Одјељење суда, са пуним радним временом, кроз ЦМС програм преко писарнице Одјељења заводити предмете да остају у Одјељењу и кроз ЦМС омогућити да се предмети додјељују у рад судији који је у Одјељењу те да остају у Одјељењу суда, те вратити сву ранију архиву и формирати архиву у Одјељењу суда у Српцу,

-          обезбједити у Буџету РС преко Министарства правде  додатна средства за пријем наведених извршилаца који ће бити распоређени у Одјељење суда и

-          наставити  са активностима на опремању зграде и увођењу нове опреме у Одјељење суда у Српцу.

 

 

 

Прилог:

-          статистички извјештај о раду Основног суда у Градишци за 2017. годину

-          статистички извјештај о раду Основног суда у Градишци за 2016. годину

 

 

 

                                                                                                  ПРЕДСЈЕДНИК СУДА

 

                                                                                                            Крејић Вељко 

 

 

 

 

 

 

 

 


Vijest je izvorno napisana na jeziku: Српском (ћирилица)

Povratak na vrh